Миодраг Тодоровић

Штампа

НВУ АКТИВ ПРОФЕСОРА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ НИКШИЋ

ШТО НАМ ПРИЈЕ НЕ КАЗАСТЕ?

(Отворено писмо  посланицима Социјалистичке народне партије и Нове српске демократије)

Уважена господо,

Писали бисмо вам и раније, али смо у дневној штампи од петка, 9. септембра, видјели неколико раздраганих и самозадовољних лица из ове друге групације, па нијесмо хтјели да им кваримо слављеничко расположење. Добро памтимо 2004. годину и мјесец септембар, када се у школама у Црној Гори појавио наставни предмет под именом Матерњи језик (српски, црногорски, бошњачки, хрватски...). Ако се не варамо, и ви сте тада са нама дијелили запрепашћеност том појавом.

Елем, бијаше тада у Уставу Црне Горе службени језик српски, а за црногорски ни ми, а ни ви, тада не знадијасмо да постоји. Тражисмо од оних који промовисаху „тај језик“ да нам помогну, да нас упуте на дјела написана на „том језику“ и на дјела преведена на „тај језик“ са других језика. И не добисмо одговор. Закључисмо по томе да је стваралаштво на „црногорском језику“ равно нули. У међувремену, 2007. године би донесен нови Устав, а у њему параграф који нас обавијести да је „тај језик“ службени у Црној Гори. Машала! Но, тиме се, ипак, не поправи садржај „тога језика“. Доцније смо спорадично пратили „његов развој“ и разумјели да је добио своје писмо од 32 слова, граматику и правопис чији су  аутори странци, који „црногорски језик разумију црногорскије од самих Црногораца“. (Ово изјави један од оних који се здушно залагаху за овај нама, а и вама, до скоро, непознати језик.) Нама он и данас оста непознат. Вама - не! На ваш предлог и вашим гласовима успостави се дана 8. септембра 2011. (опет септембар!) наставни предмет: Црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност. Аферим!

 

Поштована господо,

Схватили смо да сте дошли до сазнања да „црногорски језик“, упркос нашој необавијештености, постоји, да није фикција. Мало смо љути што нас о томе не обавијестисте на вријеме, али, пошто сте на неколико пута помињали (у афирмативном контексту и са посебним уважавањем) на скорашњим сједницама Скупштине Црне Горе, зарад те старе љубави,  молимо вас за једну услугу: да нам спремите неколико рјечника црногорско-енглеског и црногорско-руског језика, те - по вашем избору - неколико романа,  драма и збирки пјесама написаних на црногорском језику као и неколико дјела преведених на „тај језик“ са других свјетских језика. Немојте нам спремати превод Горског вијенца са српског на „црногорски језик“ јер то већ имамо, за то су се потрудили ваши истомишљеници из власти.

Надамо се да ћете нам ово учинити о вашем трошку, јер ми, као што вам је познато, због необавијештености, - не примамо плате. Ако не можете одвојити од прве, претпостављамо да сте се истрошили на недавним прославама, бићемо стрпљиви да сачекамо до ваше сљедеће плате. Помозите нам да превладамо незнање у које западосмо, помозите старим пријатељима које остависте необавијештеним, иако ћете се, сигурни смо, дубоко разочарали у наш конзервативизам и у нашу недемократичност, који нијесу у складу са вашим новим сазнањима, читањима и друштвено–политичким промишљањима.

Чекајући ту пошиљку, надамо се да ће ваш „стваралачки дух“ ослободити и друге државе од језичког мрака. Ако дозвољавате, препоручујемо вам, да као велике демократе и борци за језичка права, пођете до Аустрије и Швајцарске које су се „провукле“ у Европу, упркос томе што их „угњетавају“: њемачки, француски и италијански језик. Такав луксуз ви Црној Гори, као велики домољуби, нијесте хтјели дозволити. Немојте заборавити ни државе Јужне Америке које „стењу“ под теретом шпанског и португалског језика. Вријеме је да и САД добију „државни језик“. Помозите им! Ми знамо да ви то можете! Ваша језичка рјешења су спасоносна  не само за говорнике српског језика него и за све језичке заједнице на свијету, које се, у односу на ову неправду, још колебају.

Ми смо мислили да се нови језик ствара вјековима, писаном ријечју и културом, а не чиновничким нагодбама. Међутим, ви нам откристе много лакши и бржи пут, али по коју цијену...?

Никшић,                                                   За Актив,

12. септембра 2011. године                     Миодраг Тодоровић