Налазите се на страници: Почетна Издвајамо
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Претрага

Слово

Часопис за српски језик, књижевност и културу

Издвајамо

У продаји је СЛОВО бр. 51

Ел. пошта Штампа ПДФ

РИЈЕЧ УРЕДНИКА

Веселин Матовић: „Црногорски“ само „за по кући“

РАЗГОВОР

Живко Ђурковић: Његош – Андрићев духовни отац

ЈЕЗИК

Јелица Стојановић: Употреба лексема од основе срб- у српским средњовjековним изворима (граматички и семантички аспект)

Александар В. Савченко: Причај српски да те цио свијет разумије!

БЕЛЕТРИСТИКА

Милутин Мићовић: Језик језика (поезија)

Слободан Р. Бошковић: Грба (одломак из необјављеног романа)

Радојица Вујачић: Ђоле

ПРЕВЕДЕНА ПОЕЗИЈА – Руски пјесници у емиграцији: Иван Буњин, Зинаида Хипијус, Владимир Набоков, Корвин-Пиотровски, Николај Туроверов,Иван Савин, Дон Аминадо, Марина Цветајева, А. А. Меркулов, Георгиј Иванов (превео и приредио Зоран Костић)

ЕСЕЈ

Бошко Н. БОЈОВИЋ: Генеза косовске идеје у првим посткосовским хагиографско-историографским списима

ИСТРАЖИВАЊА

Горан Ж. Комар: Писмо „калуђера србске земље“, Дамјана и Павла римском папи

Наталија Д. Блудилина: Духовни дијалог Державина и Његоша

Будимир Алексић: Косово у књижевном стваралаштву и политици краља Николе

Милорад П. Радусиновић: Руски осврт на Његошево дјело 1854. године

Слободан Јокић: Прве школе у Црној Гори

КРИТИКА

Јово Радош: Библијски садржаји у народној књижевности

Младен Весковић: Величина малих прича

Новица Ђурић: Од небеске до завичајне трпезе

Радослав Милошевић: Поетске посланице Преко пепела Рајка Петрова Нога...

Катарина Костић: Будућност саму себе не може да ствара

ПРОМОЦИЈЕ

Гордана Крцуновић: Поетика отпора у Kарневалским бјесовима

Веселин Матовић:Човјек назбиљ

Драго Перовић: Књига загонетка

Драго Перовић: Пјеснички летопис

ЛИКОВНИ ПРИЛОЗИ

Крсто Андријашевић

 

О "црногорском језику"

Ел. пошта Штампа ПДФ

Милош КОВАЧЕВИЋ

О АКТУЕЛНОМ ПРАВОПИСУ И ГРАМАТИЦИ „ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА“

  1. „Јединственост“ тзв. црногорског језика

Перјанице «црногорског језика», његов «утемељивач» (В. Никчевић) и «предćедник» Савјета за његову стандардизацију (Б. Бањевић) устврдише, и јавно написаше, да је он јединствен не само у Европи него и у свијету. «Традиционална лингвистика је – ријечи су В. Никчевића – показала богатство црногорског језика у свим доменима, као и то да се између црногорског народног и црногорског књижевног језика може ставити знак једнакости, што у Европи није случај ни са једним језиком» (Никчевић 2000:19); или друкчије речено – у стилизацији Б. Бањевића – «Правопис црногорског језика није ствар договора као у другим срединама. Књижевни и народни језик код Црногораца је идентичан, што је јединствен случај у свијету. Због тога наш Правопис не може бити споран јер чува природне особине црногорског језика» (Бањевић 2008: III).

 

Веслин Матовић

Ел. пошта Штампа ПДФ

I Веселин Матовић: НОЋ ДУГИХ МАКАЗА

 

 

Веселин Матовић

Ел. пошта Штампа ПДФ

ЋИРИЛИЦА – АОРТА СРПСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА

„Губитком писма и сам темељ одржања карактера народног се обара.“ (Из прогласа Срба у Аусто-Угарској, поводом забране ћирилице од стране цара Јосифа II 1784)

Историја српског народа, поред свих других, биљежи и двије побуне због забране ћирилице, обје против истог њеног прогонитеља – Аустро-Угарске Царевине.

 

Весна Тодоровић

Ел. пошта Штампа ПДФ

СРПСКИ ЈЕЗИК, УПРКОС СВЕМУ ИЛИ У ЧЕМУ ЈЕ ПОГРИЈЕШИЛА СРПСКА ОПОЗИЦИЈА

Ево већ неко вријеме пажљиво слушајући и читајући о разговорима и договорима премијера Игора Лукшића са опозиционим партијама, а у вези са називом предмета  ..........  језик и књижевност у црногорском школском систему, желим да истакнем неколико својих запажања. Право и обавезу на јавно изношење мишљења даје ми професионална квалификација, као и морална обавеза и дужност родитеља и дугогогодишњег средњошколског професора.

 
Страна 1 од 2