Веселин МАТОВИЋ

ИШТА ИЛИ НИШТА – ПИТАЊЕ ЈЕ САД

Послије сваких избора, послије референдума, па, ево и послије пописа, скоро пуних двадесет година, слушамо исту причу. Те покрадено је, те изманипулисано је, те исфалсификовано је ово или оно. Утолоко горе по нас ако је тако. Знате ону стару пословицу: Ако си ме преварио једном – то је случајност, ако си ме преварио и други пут – ти си крив, али ако си ме превао и трећи пут – ја сам крив. Kако опзиција може рачунати на повјерење грађана ако је толико наивна и подложна манипулацији, ако је власт, када год хоће, може преварити и покрасти, a она и даље с њом сједи за истом трпезом? (Вјероватно као на трњу, али не устаје.)

Захваљујући на признању којим сте почаствовали мене и моје дело, помишљам на бројне, превасходно мртве песнике којима би Жичка хрисовуља више пристајала него мени. Овом повељом су, пре седам столећа, додељивани дарови манастирима; њоме су утврђивана права и дужности како духовних лица, тако и световног окружења појединих манастира. Колико је безимених летописаца провело век у слабо осветљеним ћелијама, преписујући и тумачећи света завештања, и дописујући, успут, понеку забелешку о невеселим приликама у свету. А прилике су одувек биле невеселе, и многима се чинило да ће, колико сутра, почети смак света.