Издвајамо
Милош КОВАЧЕВИЋ
О АКТУЕЛНОМ ПРАВОПИСУ И ГРАМАТИЦИ „ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА“
- „Јединственост“ тзв. црногорског језика
Перјанице «црногорског језика», његов «утемељивач» (В. Никчевић) и «предćедник» Савјета за његову стандардизацију (Б. Бањевић) устврдише, и јавно написаше, да је он јединствен не само у Европи него и у свијету. «Традиционална лингвистика је – ријечи су В. Никчевића – показала богатство црногорског језика у свим доменима, као и то да се између црногорског народног и црногорског књижевног језика може ставити знак једнакости, што у Европи није случај ни са једним језиком» (Никчевић 2000:19); или друкчије речено – у стилизацији Б. Бањевића – «Правопис црногорског језика није ствар договора као у другим срединама. Књижевни и народни језик код Црногораца је идентичан, што је јединствен случај у свијету. Због тога наш Правопис не може бити споран јер чува природне особине црногорског језика» (Бањевић 2008: III).