Налазите се на страници: Почетна Издвајамо Активности
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Претрага

Слово

Часопис за српски језик, књижевност и културу

Активности

У продаји је СЛОВО бр. 43-44

Ел. пошта Штампа ПДФ

РИЈЕЧ УРЕДНИКА

Веселин Матовић: Дани „скупљи вијека“

ДАТУМИ

2004 – 2014: Десет година отпора насиљу над именом српског језика у Црној Гори

Миодраг Тодоровић: Све је моје у српском језику; Борис Јовановић: Губитничка прича; Радoсав Бато Ђурковић: Лице пред другим; Миомир Бели Kовачевић: Земља Лотофага; Марија Лалатовић: Јулско прохладно вече, 2014; Љубица Јововић: Прљаве методе прогона; Миланка Ђурђевац: Деценија лудила; Лидија Мијушковић: Десет година после; Радинко Крулановић: Обавезно сјећање; Владислав Ђуретић: Стадосмо уз своје профeсоре; Милојко Пушица: Ипак, људи смо; Неколико мишљења о Слову

РАЗГОВОР

Комнен Бећировић: Кад гусле зајече

ЈЕЗИК

Јелица Стојановић: Лична имена од основе вук- у старим српским поменицима и везивање „вука“ за култ Светог Саве код Срба; Даница М. Благојевић: О машинском и људском превођењу књижевног текста на примеру анализе превода одломка из Кишовог романа Рани јади, „Серенада за Ану“

КРИТИКА

Вукашин Баћовић: Његошев стваралачки закон; Владо Салатић: Фантастично и реално у хармонији хаоса; Катарина Костић: Смех и плач „смијешани најслађе се пију“; Ружица Комар: Трагање за идентитетом у самоћи из блата насиља; Снежана Ивковић: Хтедох да кажем, ал не рекох

ИСТРАЖИВАЊА

Горан Комар: Новопронађени ћирилични натписи у околини Билеће и Гацка; Милорад П. Радусиновић: Једна заборављна; биографија Шћепана Малог из 1866.

У СПОМЕН

Момир Војводић: Херметизам и брбљање; Момчило Голијанин: Са Војводићевом књигом пјесама Усјековање Ловћена; Гојко Ђого: Опроштај од Ратка Пековића

КЊИГА СЛОВА

Живота Т. Туцић: Учене жене црногорске I

Фото материјал: Архив Слова

 

О "црногорском језику"

Ел. пошта Штампа ПДФ

Милош КОВАЧЕВИЋ

О АКТУЕЛНОМ ПРАВОПИСУ И ГРАМАТИЦИ „ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА“

  1. „Јединственост“ тзв. црногорског језика

Перјанице «црногорског језика», његов «утемељивач» (В. Никчевић) и «предćедник» Савјета за његову стандардизацију (Б. Бањевић) устврдише, и јавно написаше, да је он јединствен не само у Европи него и у свијету. «Традиционална лингвистика је – ријечи су В. Никчевића – показала богатство црногорског језика у свим доменима, као и то да се између црногорског народног и црногорског књижевног језика може ставити знак једнакости, што у Европи није случај ни са једним језиком» (Никчевић 2000:19); или друкчије речено – у стилизацији Б. Бањевића – «Правопис црногорског језика није ствар договора као у другим срединама. Књижевни и народни језик код Црногораца је идентичан, што је јединствен случај у свијету. Због тога наш Правопис не може бити споран јер чува природне особине црногорског језика» (Бањевић 2008: III).

 

Веслин Матовић

Ел. пошта Штампа ПДФ

I Веселин Матовић: НОЋ ДУГИХ МАКАЗА

 

 

Веселин Матовић

Ел. пошта Штампа ПДФ

ЋИРИЛИЦА – АОРТА СРПСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА

„Губитком писма и сам темељ одржања карактера народног се обара.“ (Из прогласа Срба у Аусто-Угарској, поводом забране ћирилице од стране цара Јосифа II 1784)

Историја српског народа, поред свих других, биљежи и двије побуне због забране ћирилице, обје против истог њеног прогонитеља – Аустро-Угарске Царевине.

 

Весна Тодоровић

Ел. пошта Штампа ПДФ

СРПСКИ ЈЕЗИК, УПРКОС СВЕМУ ИЛИ У ЧЕМУ ЈЕ ПОГРИЈЕШИЛА СРПСКА ОПОЗИЦИЈА

Ево већ неко вријеме пажљиво слушајући и читајући о разговорима и договорима премијера Игора Лукшића са опозиционим партијама, а у вези са називом предмета  ..........  језик и књижевност у црногорском школском систему, желим да истакнем неколико својих запажања. Право и обавезу на јавно изношење мишљења даје ми професионална квалификација, као и морална обавеза и дужност родитеља и дугогогодишњег средњошколског професора.

 
Страна 1 од 3